Međunarodni dan demokratije obeležava se 2020. u uslovima krize, izazvane pandemijom COVID-19, koja je rezultirala velikim socijalnim, političkim i pravnim izazovima na globalnom nivou.

Dok države širom sveta usvajaju vanredne mere za suočavanje sa krizom, od ključne je važnosti da nastave da održavaju vladavinu zakona, štite i poštuju međunarodne standarde i osnovna načela zakonitosti, kao i pravo na pristup pravdi, pravnim lekovima i pravnom postupku. U izveštaju generalnog sekretara UN kaže se, da države moraju, između ostalih prava, poštovati i zaštititi slobodu izražavanja i štampe, slobodu informisanja, slobodu udruživanja i okupljanja.

U mnogim zemljama, zabrinutost, u kontekstu COVID-19, izazivaju:

• mere za kontrolu protoka informacija i suzbijanje slobode izražavanja i slobode štampe, sa postojećom pozadinom suženog prostora građanskog delovanja
• hapšenje, pritvor, gonjenje ili progon političkih protivnika, novinara, lekara i zdravstvenih radnika, aktivista i dr. zbog navodnog širenja „lažnih vesti“
• agresivna sajber policija i pojačani online nadzor
• odlaganje izbora, u nekim slučajevima, pokreće ozbiljna ustavna pitanja i može dovesti do rasta tenzija.

U krizi se postavlja pitanje, kako se na najbolji način suprotstaviti govoru koji nanosi štetu, a istovremeno zaštititi slobodu izražavanja. Napori da se eliminišu dezinformacije, mogu rezultirati svrsishodnom ili nenamernom cenzurom, što podriva poverenje. Najefikasniji odgovor su tačne, jasne i na dokazima zasnovane informacije, iz izvora kojima ljudi veruju.

Pozivu UN-a na akciju, koja bi se bavila i suprotstavila narušavanju demokratije i rastu autoritarnosti, kao posledici COVID-19 krize, odazvale su se organizacije civilnog društva širom sveta i odgovorile:

• razvijanjem medijske pismenosti i digitalne bezbednosti, što je izuzetno važno kada je aktivizam prinudno online, a kako bi se pozabavili rizikom od sprečavanja, mešanja i zatvaranja prostora građanskog delovanja;
• borbom protiv dezinformacija i govora mržnje, koji bujaju u krizi;
• osposobljavanjem novinara (na daljinu) za izveštavanje o uticaju pandemije, sa detaljno proverenim činjenicama u izveštajima, istovremeno vodeći računa o njihovoj bezbednost;
• osnaživanjem žena protiv rodno zasnovanog nasilja, koje je poraslo usled Covid-19 zatvaranja, karantina, kao i socijalnih i ekonomskih pritisaka;
• doprinoseći da se istaknu izazovi – nejednakosti i slabosti pružanja usluga, koje je kriza pogoršala, a sa posebnim fokusom na potrebe i prava žena, mladih, manjina i drugih marginalizovanih grupa, kako bi pomogli vladama da na njih odgovore.

Izvor: un.org